Prirodne katastrofe mogu izazvati štetu lokalnim građanima, vladama i ekonomiji. Takođe mogu poremetiti turističku industriju, koja u mnogim slučajevima predstavlja životnu krv u regionu.
Nekoliko prirodnih katastrofa izazvalo je toliko međunarodne pažnje kao zemljotres velikog istoka u Japanu 11. marta 2011. godine. Zemljotres velikih 9.0 je bio centriran na 130 km offshore grada Sendaja u prefekturi Miyagi na istočnoj ceni otoka Honshu (glavni dio Japana) .
To je poremetilo morsko dno i obalu i izazvalo cunami koji su uzeli 19.000 života.
To je izazvalo i veliki nuklearni incident. Četiri nuklearne elektrane su radile u trenutku zemljotresa. Dok su svi preživjeli treset, tsunami je značajno oštetio objekat Fukushima Dalichi. Jedinice za hlađenje poplavljene, onemogućavajući normalni proces odlaganja štapova iz utrošenog goriva. Zbog katastrofe došlo je do evakuacije okoline. Takođe je stvorio život prvih respondenata i puno zaposlenih Fukushima na liniji.
Efekat globalnog turizma
Globalna turistička industrija pažljivo prati trajne posledice problema zemljotresa , cunamija i nuklearnih reaktora.
Odmah poslije zemljotresa, američki Stejt department je izdao savetovanje za Amerikance da ne putuju u Japan, osim ako je to apsolutno neophodno. Od tada se olakšalo.
Kada zemlja trpi nacionalnu krizu, japanski narod oseća osećaj odgovornosti prema svojoj zemlji, a putovanja van zemlje opadaju.
Ova kulturna karakteristika, zajedno sa praktičnim razlozima za boravak u zemlji, pomogla je da se upadaju u turizam u Japan odmah nakon zemljotresa.
Japanski turisti u Sjedinjenim Državama su među najvećim posjetiteljima na svijetu. Turizam na Havajima uključuje skoro 20 odsto iz Japana. Nije iznenađujuće što su Havai izgubili značajnu količinu turističkih dolara nakon zemljotresa.
Havaji takođe su patili od cunamijskih talasa koji su pogodili ostrva zbog zemljotresa. Four Seasons Hualalai i Kona Village Resort na ostrvu Hawaii privremeno su zatvoreni nakon cunamija. Maui i Oahu su takođe pretrpeli oštećenje na putu i obali od talasa. Krstarenje brodom Pride iz Amerike takođe je otkazalo pozive ka Kailua-Koni neko vrijeme.
Međunarodna asocijacija za vazdušni saobraćaj (IATA) primetila je da premijum vazdušni prevozi nakon zemljotresa. Japansko tržište čini šest do sedam posto vrhunskih globalnih putnika.
U druge zemlje koje su imale gubitak turističkog i finansijskog prihoda uključeno je:
- Tajland putuje do i iz Japana.
- Putovanje iz Indije u Japan radi poslovnih ciljeva bilo je za automobile i inženjerske kompanije. Japan je nedavno uveo vize za više indikatora za indijance koji imaju američke vize, među ostalim marketinškim i turističkim promocijama dizajniranim da steknu indijski turizam.
- Novi Zeland je bio značajno pogođen, jer je Japan njihov četvrti najveći trgovinski partner. Novi Zeland izvozi mnoge proizvode, uključujući aluminij i ribu u Japan.
- Kvinslend, Australija takođe je patila od prirodne katastrofe. Oni su doživjeli 12% porast turista u Japanu godinu prije zemljotresa. Japan je peta najveća dolazna grupa turista u Australiju.
- Nepalski turizam takođe je pretrpeo pad, pošto su mnogi japanski otkazani izleti.
- Indonezija je takođe doživjela niži broj turista do i iz Japana.
Mnoge druge zemlje pretrpele su i turizam i druge ekonomske posledice od zemljotresa u Japanu, cunamija i opšteg razaranja.
Oporavak turizma
U intervencionisanim godinama od potresa, tri prefekture Tohoku su najviše pogođene: Miyagi, Iwate i Fukushima su došli do strategije ekonomskog regeneracije. Zove se "turizam oporavka", a obilježava obilazak područja pogođenih katastrofom.
Izleti služe dvostrukoj svrsi. Namijenjeni su da podsete ljude na katastrofu, ali i podigne svijest o naporima za oporavak u regionu.
Primorski regioni tek treba da se okreću. Ali to se očekuje da se promeni, zahvaljujući učešću privatnih kompanija, kao i vladinih agencija.